Usluge koje pružamo iz oblasti: bezbednost i zdravlje na radu

  • Izrada akta o proceni rizika na radnom mestu
  • Vođenje poslova bezbednosti i zdravlja na radu
  • Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad
  • Izrada plana i programa obuke za osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad
  • Izrada elaborata o uređenju gradilišta
  • Izrada pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu
  • Izrada ostalih normativnih akata iz bezbednosti i zdravlja na radu
  • Organizovanje ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline (mikroklimatski parametri, fizičke i hemijske štetnosti i kvalitet osvetljenja), kao i električnih i gromobranskih instalacija.

Ko mora da ima angažovanog savetnika za bezbednost i zdravlje na radu?

U skladu sa članom 46. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, svaki poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu na jedan od tri načina:

1. Da poslodavac (direktor ili preduzetnik) položi stručni ispit BZR – ispit se polaže u ministarstvu rada i potrebno je nekoliko meseci učenja da bi se položio i to je moguće za određene uslužne delatnosti;
2. Da imenuje savetnika ili saradnika za BZR iz redova zaposlenih, s tim što zaposleni mora da ima osim stručnog ispita iz BZR i fakultet tehničko tehnoloških nauka kao i tri godine radnog iskustva na poslovima BZR, kao i izdatu licencu za savetnika/saradnika;
3. Da imenuje eksternog savetnika sa licencom koji je zaposlen u firmi koja ima licencu za obavljanje poslova za BZR.

Koje su obaveze savetnika za bezbednost i zdravlje na radu?

Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu, u okviru obavljanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu, ima se pridržavati u svemu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i Pravilnika donetih na osnovu zakona, a naročito:

  1. Učestvuje u pripremi akta o proceni rizika;
  2. Vrši kontrolu primene mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu, o svim nedostacima obaveštava poslodavca i predlaže mere za otklanjanje istih, odnosno za poboljšanje uslova rada, naročito na radnom mestu sa povećanim rizikom;
  3. Daje savete poslodavcu u vezi planiranja, izbora i korišćenja i održavanja sredstava za rad (mašina, uređeja, instalacija, alata i dr.) opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
  4. Organizuje preventivne i periodične preglede i ispitivanja opreme za rad, uslova radne okoline, električnih i drugih instalacija;
  5. Priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
  6. Priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše njihovu primenu;
  7. Organizuje prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih, raspoređenih na radnim mestima sa povećanim rizikom, a sa rezultatima pregleda upoznaje poslodavca;
  8. U slučaju neposredne opasnosti po život i zdravlje zaposlenih, dužan je da zabrani rad na radnom mestu ili upotrebu sredstava za rad i o tome odmah u pismenoj formi izvesti poslodavca, kao i predstavnika zaposlenih za BZR (ukoliko je izabran);
  9. Prati stanje u vezi sa povredamana radu i bolestima u vezi sa radom, učestvuje u utvrđivanju njihovih uzroka i priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;
  10. Dostavlja izveštaj o povredi na radu zaposlenom (povređenom) i organizacijama nadležnim za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje;
  11. Sarađuje i koordinira rad sa službom preventivne medicine (medicine rada), po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
  12. Sarađuje sa ovlašćenim stručnim organizacijama za pružanje usluga iz oblasti BZR, radi unapređivanja iste;
  13. Sarađuje sa nadležnom inspekcijom rada, zaštite od požara i zaštite životne sredine;
  14. Obaveštava u pismenoj formi nadležnu inspekciju rada o otklanjanju utvrđenih nedostataka, odnosno o izvršenju naloženih obaveza;
  15. Izveštava nadležnu inspekciju rada o početku rada odvojene radne jedinice, ili promene tehnološkog postupka rada, kojima se menjaju uslovi rada;
  16. Vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
  17. Svim stručnim i naučnim metodama propagira oblast zaštite, kako bi zaposleni shvatili da je sprovođenje i primenjivanje preventivnih mera, prevashodno njihov interes, odnosno stvaranje bezbednijih i humanijih uslova za rad.

Ko mora da ima urađen akt o proceni rizika?

Po zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu akt o proceni rizika mora da se uradi za sva radna mesta u radnoj okolini, što znači gde god postoji i jedno radno mesto mesto mora da bude i akt o proceni rizika. Ukoliko se ne menja delatnost poslodavca, nivo rizika, kao i opis poslova radnih mesta akt o proceni rizika nema određen rok trajanja. U slučaju veće povrede na radu obavezno se radi izmena i dopuna akta o proceni rizika. Uz akt o proceni rizika izrađuje se i sva prateća dokumentacija – odluka o pokretanju postupka procene rizika, plan sprovođenja procene rizika, kao i  pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu, obrasci evidencija, vrši se obuka radnika i na obrascu 6 se izdaje potvrda o obučenosti radnika za bezbedan i zdrav rad.

Pojačane kontrole inspekcije rada!

Obzirom na povećan broj inspektora inspekcije rada, žestoku kampanju od strane države, kao i rotaciju inspektora koja je počela pre nekoliko dana, velika je verovatnoća da će inspektori zakucati na vaša i naša vrata i uočiti nepravilnosti ukoliko postoje. A ukoliko inspektori rada uoče nepravilnosti, uzimajući u obzir da je državi preko potreban novac, velika je verovatnoća da će da pišu kazne, koje su izuzetno visoke.

Dobar privrednik mora u svojoj firmi da uredi oblast bezbednosti i zdravlja na radu kako ne bi došao u tešku finansijsku situaciju, uzimajući u obzir da je neuporedivo je jeftinije odraditi sve što je po zakonu predviđeno.

bezbednost-800x500