Šta donosi novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu?

Bezbednost i zdravlje na radu (BZR) je oblast koja ima direktan uticaj na zaposlene, poslodavce i društvo u celini. U poslednjih nekoliko godina, zakonodavac je uočio potrebu da se postojeći pravni okvir unapredi, kako bi se radna mesta učinila sigurnijim, a poslodavcima olakšalo ispunjavanje obaveza. Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 35/2023) donosi niz izmena i novina koje će značajno uticati na sve učesnike u procesu rada.
U ovom tekstu objašnjavamo šta tačno donosi novi zakon, koje su glavne izmene u odnosu na stari okvir, šta to znači za poslodavce i zaposlene, kao i koje praktične korake je potrebno preduzeti da bi se izbegle kazne i rizici.

Zašto je bio potreban novi zakon?
Prethodni zakon o BZR bio je na snazi dugi niz godina, ali je vremenom postao nedovoljno fleksibilan i neusklađen sa realnim uslovima rada, tehnološkim promenama i praksom u EU.
Novi zakon ima tri glavna cilja:
1. Unapređenje zaštite zaposlenih – smanjenje broja povreda na radu i profesionalnih bolesti.
2. Usklađivanje sa evropskim direktivama – Srbija se obavezala da zakonski okvir uskladi sa standardima EU.
3. Jasnije obaveze i odgovornosti poslodavaca – kako bi se smanjila pravna nesigurnost i olakšala primena propisa.

Ključne novine u zakonu
1. Šira obaveza angažovanja stručnjaka za BZR
Novi zakon predviđa da poslodavci, bez obzira na broj zaposlenih, moraju imati organizovanu službu ili ovlašćenog savetnika za bezbednost i zdravlje na radu. To znači da i mala preduzeća više ne mogu ignorisati ovu obavezu.

2. Digitalizacija procesa i evidencija
Uvedena je obaveza vođenja elektronskih evidencija o povredama na radu, obukama i proceni rizika. Time se smanjuje administracija, ali i povećava transparentnost, jer će inspekcija rada lakše moći da izvrši uvid.

3. Nova pravila o proceni rizika
Akt o proceni rizika sada mora biti precizniji, prilagođen konkretnim radnim mestima i redovno ažuriran. Poslodavci više ne mogu koristiti generičke dokumente, već se od njih očekuje da rizici budu realno identifikovani i analizirani.

4. Jača uloga zaposlenih
Zaposleni dobijaju veća prava u pogledu prijavljivanja opasnosti, kao i mogućnost da bez straha od odmazde obustave rad ukoliko procene da im je ugrožena bezbednost.

5. Stručna obuka zaposlenih
Novim Zakonom uvode se obavezne obuke u oblasti BZR, uključujući i obavezu poslodavaca da sprovedu i obuku zaposlenih za pravilno korišćenje opreme za bezbedan rad. Obuka se mora periodično obnavljati, a dokumentacija o tome čuvati i elektronski.
Poslodavac je naročito dužan da izvrši obuku zaposlenih:
• prilikom zasnivanja radnog odnosa, odnosno drugog radnog angažovanja;
• premeštaja na druge poslove;
• prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad ili promene opreme za rad; i
• prilikom promene radnog procesa.

6. Strože kazne za poslodavce
Kazne su značajno uvećane – od nekoliko stotina hiljada pa do više miliona dinara za ozbiljne povrede propisa. Uvedene su i dodatne mere, poput privremenog zatvaranja radnih mesta.

7. Dozvole za rad u visokorizičnim delatnostima
Svakako jedna od najvažnijih novina Novog Zakona jeste uvođenje obaveze poslodavaca da, kao posebnu preventivnu meru, reguliše način za izdavanje dozvole za rad koju je dužan da obezbedi svakom zaposlenom koji izvodi radove na visini, u dubini, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, na energetskom objektu, pri korišćenju opasne hemijske materije, rad u zonama u kojima je prisutna ozbiljna, neizbežna ili neposredna opasnost ili štetnost koja može da ugrozi zdravlje zaposlenog.

Šta ovo znači za poslodavce?
Za poslodavce novi zakon donosi veće obaveze, ali i veću pravnu sigurnost. Ključne promene koje treba imati na umu su:
• Obavezno angažovanje savetnika za BZR, čak i u manjim firmama.
• Redovna procena rizika, ažuriranje akta nakon svake promene u radnom procesu.
• Sistematska obuka zaposlenih i vođenje elektronske evidencije.
• Brza prijava povreda na radu kroz digitalni sistem.
• Veći finansijski rizik u slučaju nepoštovanja propisa zbog strožih kazni.
Iako se na prvi pogled čini da zakon nameće nove troškove, u praksi se dugoročno smanjuju štete, povrede i prekidi u radu, što poslodavcima donosi uštedu.

Šta donosi zaposlenima?
Zaposleni dobijaju veću pravnu zaštitu i mogućnost da aktivno učestvuju u sistemu bezbednosti.
• Imaju pravo da budu informisani o svim rizicima.
• Mogu da prijave opasnost anonimno i bez posledica.
• Zaštićeni su ukoliko obustave rad iz bezbednosnih razloga.
• Redovno prolaze obuke koje im omogućavaju sigurniji rad.
Ovo doprinosi stvaranju kulture bezbednosti i podstiče saradnju između zaposlenih i poslodavaca.

Kaznene odredbe – šta se menja?
Kazne za poslodavce su sada jasno definisane i znatno veće. Na primer:
• Za nepostojanje akta o proceni rizika – kazna od 1.500.000 do 3.000.000 RSD.
• Za neangažovanje stručnog lica – kazna od 800.000 do 2.000.000 RSD.
• Za uskraćivanje prava zaposlenom da prijavi opasnost – kazna do 1.000.000 RSD.
• Za neprijavljivanje povrede na radu – kazna od 500.000 do 1.500.000 RSD.
Ove mere imaju cilj da poslodavce nateraju da ozbiljno shvate svoje obaveze i da prevencija postane sastavni deo poslovanja.

Kako se pripremiti za primenu zakona?
Poslodavcima se savetuje da odmah započnu sa sledećim koracima:
1. Analiza postojećeg stanja – pregled akta o proceni rizika, obuka i evidencija.
2. Angažovanje ovlašćenog savetnika za BZR – posebno u malim i srednjim firmama gde ova praksa do sada nije bila redovna.
3. Digitalizacija dokumentacije – prelazak na elektronske evidencije koje će biti obavezne.
4. Planiranje periodičnih obuka – uključujući i obuke za pravilno korišćenje lične zaštitne opreme.
5. Razvijanje interne komunikacije – ohrabrivanje zaposlenih da prijave potencijalne rizike.

Benefiti za kompanije koje se pridržavaju zakona
Iako novi zakon donosi strože zahteve, poslodavci koji ih dosledno primene mogu očekivati:
• Manje povreda i bolovanja.
• Veću produktivnost i motivaciju zaposlenih.
• Manji rizik od visokih kazni i zatvaranja.
• Bolju reputaciju kod klijenata i partnera.
• Usklađenost sa EU standardima, što olakšava poslovanje sa inostranstvom.

Zaključak
Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu donosi značajne promene u načinu na koji se u Srbiji posmatra zaštita zaposlenih. Poslodavci će morati da ulože dodatne napore kako bi ispunili nove obaveze, ali se zauzvrat dobija sigurnije i produktivnije radno okruženje.
Za zaposlene, zakon znači bolju zaštitu, sigurnost i mogućnost da aktivno učestvuju u prevenciji rizika. Za poslodavce, ovo je prilika da unaprede organizaciju, smanje troškove povreda i izbegnu drastične kazne.
Pravovremena priprema i saradnja sa stručnim licima za BZR biće ključ uspeha u primeni novog zakona.

 

Inače, 07.05.2025. je novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu počeo da važi za sve poslodavce, zakon je donet 28.04.2023. godine. Inspekcija rada trenutno postupa isključivo u skladu sa novim zakonom.

Novi zakon možete da pogledate na ovom sajtu, a član 46. govori o organizovanju poslova BZR.

Ako budete imali nekih pitanja ili nedoumica možete nas kontaktirati.