Psihosocijalni rizici na radu: Kako stres, mobing i radna atmosfera utiču na zdravlje zaposlenih

U savremenom poslovnom okruženju, fizički rizici na radu sve više ustupaju mesto psihosocijalnim rizicima. Dok je bezbednost od povreda na radu i  nesreća i dalje jako važna, podjednako značajno postaje i očuvanje mentalnog zdravlja zaposlenih. Stres, mobing i loša radna atmosfera danas predstavljaju ozbiljne izazove za poslodavce, jer direktno utiču na produktivnost, motivaciju i zdravlje zaposlenih. Mnogo je veća verovatnoća da dođe do povrede na radu ako je zaposleni pod stresom u lošoj radnoj atmosferi u odnosu na radnika koji radi afirmativnoj radnoj sredini.
U ovom tekstu objašnjavamo šta su psihosocijalni rizici na radu, kako se manifestuju i na koji način poslodavci mogu da ih prepoznaju i spreče.

Šta su psihosocijalni rizici na radu?
Psihosocijalni rizici predstavljaju sve one faktore u radnom okruženju koji mogu negativno uticati na mentalno i emocionalno zdravlje zaposlenih. Za razliku od fizičkih opasnosti, ovi rizici su često nevidljivi i mogu se razvijati postepeno, kroz svakodnevne interakcije, pritiske i organizacione nedostatke.

Najčešći psihosocijalni rizici su:
• Stres na poslu – preopterećenost zadacima, kratki rokovi, nedostatak podrške.
• Mobing i uznemiravanje – sistematsko maltretiranje, omalovažavanje ili izolovanje zaposlenog.
• Loša radna atmosfera – konflikti u timu, nepoverenje, nedostatak komunikacije.
• Neravnoteža između posla i privatnog života – produženo radno vreme, dostupnost van radnog vremena.

Stres na poslu – tihi neprijatelj produktivnosti
Stres je jedan od najrasprostranjenijih psihosocijalnih rizika. Prema istraživanjima, više od polovine zaposlenih u Evropi navodi da doživljava stres povezan sa poslom.
Uzroci stresa na radu
• Preopterećenost obavezama i nerealni rokovi.
• Nedostatak kontrole nad sopstvenim radom.
• Nepostojanje podrške od strane menadžera ili kolega.
• Nesigurnost zaposlenja i strah od gubitka posla.

Posledice stresa
Dugotrajna izloženost stresu može dovesti do:
• burnout sindroma (izgaranja na poslu),
• problema sa spavanjem,
• slabljenja imunog sistema,
• povećanog rizika od srčanih oboljenja.

Pored fizičkih posledica, stres negativno utiče i na produktivnost – zaposleni postaju neefikasni, manje motivisani i skloniji greškama, a samim tim je veća verovatnoća povrede na radu. U krajnjem slučaju povreda na radu negativno utiče na samog zaposlenog, na radnu organizaciju i državu i svima bi trebalo da bude u interesu da radno okruženje bude pozitivno za radnike.

Mobing – skrivena opasnost u kolektivu
Mobing je oblik psihološkog nasilja na poslu koji se manifestuje kroz ponavljano i sistematsko maltretiranje zaposlenog. On može dolaziti od nadređenih (vertikalni mobing) ili od kolega (horizontalni mobing).
Oblici mobinga
• Verbalno zlostavljanje – vređanje, ponižavanje, kritike bez osnova.
• Izolacija – uskraćivanje komunikacije ili isključivanje iz timskih aktivnosti.
• Opstrukcija rada – davanje besmislenih zadataka ili oduzimanje radnih zadataka.
• Širenje glasina i narušavanje ugleda zaposlenog.
Posledice mobinga
Mobing ima ozbiljne posledice po mentalno zdravlje – od anksioznosti i depresije do potpune nesposobnosti za obavljanje posla. Takođe, posledice trpi i poslodavac: visoka fluktuacija kadrova, povećan broj bolovanja i narušena reputacija kompanije.

Radna atmosfera – ogledalo zdravog kolektiva
Atmosfera u kolektivu često je presudan faktor za zadovoljstvo zaposlenih. Čak i kada posao nije preterano stresan, loša radna klima može ozbiljno ugroziti zdravlje i motivaciju radnika.

Faktori koji utiču na radnu atmosferu
• Način rukovođenja – autoritarni stil upravljanja često stvara strah i nezadovoljstvo.
• Komunikacija u timu – nedostatak otvorene i jasne komunikacije dovodi do nesporazuma.
• Nagrađivanje i priznanje – zaposleni koji ne dobijaju priznanje za svoj rad osećaju se zapostavljeno.
• Organizaciona kultura – da li se podstiče saradnja ili rivalstvo.
Pozitivna radna atmosfera gradi se poverenjem, poštovanjem i fer odnosima. Kada je klima u kolektivu zdrava, zaposleni su motivisaniji, produktivniji i lojalniji kompaniji. U negativnoj radnoj atmosferi do povrede na radu obično dolazi iako radnik nosi svu zaštitnu opremu koja je propisana za radno mesto.

Zdravstvene posledice psihosocijalnih rizika
Uticaj psihosocijalnih rizika ne zaustavlja se na radnom mestu – oni direktno pogađaju i lični život zaposlenih. Dugotrajna izloženost stresu, mobingu ili lošoj atmosferi može dovesti do:
• anksioznosti i depresije,
• problema u porodičnim i društvenim odnosima,
• fizičkih oboljenja izazvanih stresom,
• gubitka motivacije i profesionalnog identiteta.
Ove posledice pokazuju da je briga o psihosocijalnim rizicima jednako važna kao i zaštita od fizičkih povreda na radu.

Uloga poslodavaca u prevenciji psihosocijalnih rizika
Prepoznavanje i smanjenje psihosocijalnih rizika odgovornost je poslodavca, ali i zakonska obaveza u okviru bezbednosti i zdravlja na radu.
Mere prevencije
1. Procena rizika – uključivanje psihosocijalnih faktora u akt o proceni rizika.
2. Obuka menadžera i zaposlenih – prepoznavanje stresa i mobinga, tehnike prevencije.
3. Jasna politika protiv mobinga – definisani mehanizmi prijave i sankcionisanja.
4. Podrška zaposlenima – savetovališta, psihološka pomoć i programi podrške.
5. Promovisanje balansa posao–privatni život – fleksibilno radno vreme, rad na daljinu.

Benefiti prevencije
Kompanije koje aktivno rade na prevenciji psihosocijalnih rizika imaju:
• manje povreda na radu i manji broj bolovanja,
• nižu fluktuaciju zaposlenih,
• veću produktivnost i motivaciju radnika,
• bolju reputaciju na tržištu rada.

Kako zaposleni mogu da se zaštite?
Pored odgovornosti poslodavca, i zaposleni mogu preduzeti određene korake:
• Razgovor sa nadređenima kada postoji problem.
• Dokumentovanje slučajeva mobinga i obraćanje HR službi.
• Rad na ličnoj otpornosti na stres – tehnike relaksacije, fizička aktivnost, balans privatnog i poslovnog života.
• Potražiti stručnu pomoć kada psihosocijalni problemi počnu da narušavaju zdravlje.

Zaključak
Psihosocijalni rizici na radu više nisu tabu tema – oni su realnost modernog radnog okruženja. Stres, mobing i loša radna atmosfera mogu imati podjednako ozbiljne posledice po zdravlje zaposlenih kao i fizičke povrede, s tim što broj povreda na radu raste sa povećanjem stresa, mobinga i ostalih faktora.
Poslodavci koji žele dugoročno uspešan biznis moraju prepoznati važnost očuvanja mentalnog zdravlja zaposlenih. Ulaganjem u prevenciju psihosocijalnih rizika ne samo da štite svoje radnike, već i grade jače, produktivnije i stabilnije organizacije.